Kako da ubedim ženu da troši novce (normalnije)?

Kako naslov kaže.

Žena je tip osobe koja će da ode i da kupi novi blender, tri gajbe voća, da pravi sokove dva dana i onda sve to da baci i da se pravimo da se ništa nije desilo. Ode 1k eura na to, samo se pravimo da se nije desilo.

Ista žena mi prigovara što nosi pocepane stvari i "ona je jadna pored mene" a u novčaniku ima stalno karticu, bar par soma eura, novce ne treba ni da pita, ne radi nigde od kako smo zajedno i ima svo vreme ovog sveta da ode i kupi ceo butik ako hoće. Ali jednostavno se ne dešava i ja sam "jako kriv" za to.

To ide u krajnost da sve neophodne troškove u njenom životu moram ja da platim, držeći je za ruku kao dete. Auto, škole, kursevi, čak i haljine, odeću, nakit - bukvalno nije dovoljno da napravim pare i dam, nego moram da je odvedem u radnju, i da je ubedjujem da kupi nešto dok se ona ne posvadja sa mnom u radnji i napravi scenu. "Ti ne znaš da je taj materijal shit, to su turske stvari, to je preskupo, to je krindž" i izadjemo iz tržnog centra posvadjani i besni. Bukvalno situacije gde otputujemo za Trst u neki šoping centar i vraćamo se kući istraumirani na ivici razvoda.

Ima dakle impulsivne troškove koji liče na troškove osnovca, na koje samo zažmurim, neke i ohrabrim jer sam iz fazona - počasti se, budi srećna, ali bitne stvari se jednostavno ne dešavaju.

Sad smo imali situaciju gde sam rekao da ćemo poneti 4k na vikend u Bosnu, ona je napravila scenu da li je to dosta. Hotel je plaćen, tamo smo 4 dana, imam druge kartice kod sebe ako treba ali ona je uznemirena što nosimo samo 4k. Imam utisak da ne razume novce.

Volim je kao boginju ali sam umoran jako. Žena je visoko inteligentna, neverovatna majka, na detetu ne štedi, ali menadžment novca i neka refleksija, investiranje u sebe, u osnovne stvari, bukvalno svest o životu i svakodnevnici je samo jedan težak wtf.

Kontam da su neke traume, cenio bih da čujem mišljenje od nekoga ko ima slične inhibicije/blokade.