Zašto su krediti kod nas taboo?

Primetio sam da je u našem narodu kredit često poistovećen sa dužničkim ropstvom, i prilično često se omalovažava razboritost ljudi koji uzimaju kredite kako za velike tako i za manje stvari, tipa letovanja, slava, većih proslava...

Ja lično kredit nikad nisam uzimao ali razumem da je to način da čovek sebe finansira u današnjem dobu ukoliko želi da priušti neke stvari, a zaduženje je nešto što se rešava u hodu... Na primer u Americi čim zakorače u život i na studije, mnogim mladima počinje put zaduženja i otplaćivanja kojim grade svoje živote, da ne spominjemo hipoteke kao dobar dan, to je tamo jednostavno podrazumevano, dok kod nas vlada taj neki mentalitet ako nemaš te pare onda se ne izdužuj više nego si dugačak...

Pa me zanima da li vi delite utisak i šta je posredi? Da li je u pitanju neka trauma ili možda kiselo grožđe, neki asketizam, ili nedostatak asimiliacije u socio-ekonomskom poretku današnjice?