Raskinuo sam sa devojkom nakon 6 godina, šta dalje?

Naime, pre nešto više od 2 meseca me je devojka sa kojom sam bio 6 godina u vezi od 15 pa evo do 21. godine ostavila. Razloga za to je što je od početka godine bila prosto nezadovoljna našom vezom, osećala se sve više zapostavljenom, i nisam ispravljao stvari na koje mi je ona dugo ukazivala. 1. smo raskinuli u Maju ove godine, to je tada trajalo svega 7 dana, tada su je stisle neke stvari u životu, loš odnos sa majkom, traume iz detinjstva i zapostavljanje sa moje strane. I tada je istakla da ne želi da se viđa i čuje sa mnom, ali je i to bilo u nekom "toplom" tonu, kako bi sredila stvari sama sa sobom, a da i za to vreme ja sredim stvari na koje se ona požalila.

Kao što sam ranije spomenuo, javio sam joj se nakon 7 dana, pokazao kako sam menjao te stvari koja je ona želela i mi smo se pomirili, i sledećih mesec i po dana su bili fantastični, nikad se lepše nisam ophodio prema njoj, ona je bila bolje i sve je bilo super... Međutim u tom nekom periodu kreće ponovo priča oko polaska na fakultet i slično... problem je što sam ja imao ozbiljne napade panike i anksioznosti koji su bili prouzrokovani fakultetom, i kada se opet javila ta priča ja sam upao u krizu, budio se u toku noći, imao napade, crne misli... i nenamerno je ponovo zapostavio, ponašao se loše itd...

Onda negde sredinom Jula je ona trebala da ide na more sa drugaricama, i pre odlaska na more je ona rekla kako joj te stvari ponovo smetaju i da moram da ih promenim ili u suportnom neće biti sa mnom, što sam ja prihvatio i polako ponovo krenuo da radim, ona je opet želela da nemamo nikakav kontakt i slično, ali sam ja uspeo da je ubedim kako je do besmisleno i kako nema poente da se ja menjam ako ona tu promenu ne vidi i slično. Nakon toga ona je otišla sa drugaricama na more i prva 2-3 dana je sve bilo u redu, međutim ja sam sve više i više postajao posesivan i smarao je, jer se u periodu pre mora nismo nešto naročito viđali zbog njenih obaveza prema fakultetu. I onda je ona prosto jedno veče presekla. Rekla da me voli i da više ne može sa mnom ovako, da je gušim i pritiskam... Takođe je spomenula da ne može da garantuje da za 6 meseci - godinu dana ne može da obeća da neće biti sa nekim drugim (ja sam to tada shvatio kao poslednje upozorenje, na najbolniji način da bi se ja promenio). Nakon toga smo razmenjivali 1-2 poruke dnevno dok se nije vratila sa mora.

Nakon što se vratila sa mora videli smo se nakon par dana da popričamo o svemu, pričala je naravno kako joj je bilo itd... ali i naravno o našem odnosu. Gde sam ja njoj rekao da zaista razumem moju grešku i da sam krenuo da se menjam (što zaista jesam i uradio), i da bih voleo da mi kroz vreme malo po malo da šansu da to uvidi. Ona je to odbila i rekla da će se javiti kada oseti potrebu.

Narednih mesec dana sam ja svakodnevno radio na sebi, što u fizičkom što u mentalnom smislu, trudio se da ispravim svaku stvar koju je ona navela da joj smeta i zaista davao svoj maksimum. Nakon tih mesec dana nisam više mogao da čekam već sam joj se javio sa željom da se vidimo. Nakon moje poruke ona me je pozvala i rekla da ne želi da bude sa mnom, na šta sam joj rekao da je to u redu, ali da moramo da se vidimo kako bih joj rekao neke stvari, što smo i uradili.

Kada smo se videli tada (pre nekih mesec dana), na početku je bila hladna, nije dala ni da je dorinem, pričala je šta je ona radila, kako joj je bolje bez mene i kako se oseća rasterećenije. Onda je došao red na mene, i ja sam joj rekao da razumem da se tako oseća jer su joj poslednja sećanja na mene ostala loša, ali da može da vidi da sam kroz ovih mesec dana ostao dosledan i menjao sebe i radio sve što je ona zatražila (sve stvari koje je ona zatražila i zamerila su bile moje objektivne greške i stvari koje sam trebao da promenim zbog sebe samog pre svega). Međutim, ona me je tu presekla i rekla da je prosto razmišljanjem došla do toga da se osetila kao da sam ja nju prestao da volim, i kao i nekoliko puta do sad je istakla da joj je nešto "puklo" u vezi mene, i da prvo želi da reši stvari sa sobom i pronađe sebe, i onda ako oseti potrebu da mi se javi. Ja sam to prihvatio jer nije bilo vajde da je ubeđujem u suprotno i ostatak večeri je protekao izuzetno dobro. Bio sam vrlo pažljiv sa gestovima, birao muziku koju znam da voli, dao nekoliko sitnih znakova pažnje, i kako smo prešli sa tog "ozbiljnog" dela, i kako se osetila da "prva" pozitiva, atmosfera je bila takva kao da se ništa između nas nije dogodilo, to veče smo imali i odnose nekoliko puta. Takođe mi je u jednom trenutku bila rekla "Ne mogu da budem sa tobom kada u jednom trenutku želim da te poljubim a u drugom da te udarim". I ništa, na kraju te večeri (bili smo zajedno 12 sati od 6 popodne do 6 ujutro), ja sam je odvezao do njene kuće i ona je na kraju susreta, samoinicijativno rekla da me voli. Što uopšte nije govorila za ovih mesec dana jer za nju to ima veliku težinu, i nakon te večeri je ona ponovo ostala pri stavi da će mi se javiti kada oseti potrebu.

Ponovo su usledili ispiti i nisam hteo tada da je diram, pa sam joj se javio sredinom ovog meseca da je pitam da ponovo izađemo. I slična priča kao i prošli put, ponovo je prihvatila susret, ponovo je na početku bila rezervisana, kada je došao deo da pričamo ozbiljno rekla je kako trenutno "ne oseća ništa prema meni" a kontradiktorno tome je kasnije u toku večeri rekla da me voli. Posle je opet nastupio romantičan deo gde smo se ponašali kao da se ništa nije desilo, i kada smo otišli u restoran doneo sam joj jako lep buket koji ju je oduševio. Tada smo takođe došli do toga da mi se nija javljala jer je osećala pritisak, da ako se ona javi da to odmah mora da bude nešto veliko ili pomirenje. A ona je isticala da je njen najveći strah da se ja ne vratim na staro i da ona ne bude opet povređena. U toku te večeri sam napravio grešku jer sam previše puta bio potezao "teške" teme o našem pomirenju, gde je ona iz besa rekla kako misli da ne treba da budemo zajedno, da joj je žao što patim i da bi trebao da nastavim dalje. I nakon toga mi je priznala da to nije zaista mislila, ali je takođe rekla da ne znna hoćemo li se pomiriti.

Ponovo smo se lepo rastali, i na kraju te večeri je ona rekla "vidimo se".

Nakon toga stvari su krenule da deluju bolje. Javila mi se prekosutra teatralno da me pita kada je svadba mog kolege, pa onda dan nakon toga da joj pomognem oko nečega u vezi fakulteta. I takođe video sam na njenim storijima da je ponovo počela da nosi stvari koje sam joj ja kupio (sat i medaljon) a na prošlom susretu mi je priznala da je izbegavala da ih nosi jer isuviše podsećaju na mene. A svega 4-5 dana kasnije je počela da ih nosi...

Pošto joj je bio ostao sam još 1 ispit da završi godinu, ponadao sam se da pošto se javila za one 2 stvari, da će se javiti da mi kaže rezultate, međutim nije se javila, te sam je ja pozvao da pitam kako je prošlo, rekla je da je položila, i na moje pitanje da li bi mi javila, rekla je ne. Ponovo je rekla da ne želi da bude sa mnom i da možemo da se vidimo ponovo da popričamo i ako joj razgovor bude prijao da možda budemo prijatelji. Ja sam je pitao, "Dakle ne možemo da budemo ništa više od prijatelja" i ona je na to odgovorila sa nečim poput "Pa nisam o tome razmišljala" u suštini bez jasnog, ne nema ništa više od nas... I tako sada treba da se vidimo za par dana, i tako opušteno da popričamo...

Ja sam već prihvatio to da su šanse za pomirenje makar i za nekoliko meseci niske, i osećam se jako "povređeno" jer sam dao sve od sebe pa i više, ispravio apsolutno svaku stvar na koju se ona požalila, a ona ne želi ni da mi da šansu da vidi da li ću ostati takav ili ne... I sada se razmišljam šta i kako dalje... Neka moja trenutna ideja je da nastavim dalje sa životom, i da ako se ona javi pre nego što nađem novu devojku, da ću razmisliti o ideji pomirenja, ali se takođe neću više ustručavati da nađem novu devojku. Pošto za tih 6 godina koliko sam bio sa njom nisam imao gotovo nikakvu interakciju sa devojkama, jer prosto nisam imao potrebu, moje je pitanje gde i kako mogu da nađem novu devojku. Od čega da počnem? Prijatelji, žurkem aplikacije za upoznavanje? Jer se jako loše osećam i imam potrebu da što pre napravim neku promenu, ne da bi ishitreno ušao u vezu i samo je zaboravio već da bi meni samom bilo bolje jer ću možda naći nekoga ko će ceniti sav moj trud.