Do kad je normalno ziveti sa roditeljima?

Imam 22 godina i za par dana upisujem 4. godinu fakulteta. Živim sa svojim i meni to u zadnje vreme bas ide na živce, zavidim svim ljudima koji nisu iz Bg pa žive u domu ili još bolje u iznajmljenom stanu. Sve moje drugarice isto žive sa svojima sem onih koji su iz drugih država/gradova. Ja volim moje naravno, ali me ovo vec smara osecam se kao da imam 15 godina, a ne 22. Para nemam moram od njih da trazim kad idem negde, a uz to naravno ide i pitanje sa kim ide i gde znaci pritisak mi skoci odmah. Problem je sto i kad zavrsim faks, moram da idem na pripravnicki koji je uglavnom jako slabo placen pa sam osudjena opet na život sa mamom, tatom i bratom. Imam osecaj da ni kad pocnem stvarno da radim necu imati para da se odselim jer su stanarine užasne, a sad živim u svom i nikom ne placamo. Osecam se kao malo dete, kao da negde kasnim uopšte nemam neki svoj život. Kad ste se vi odselili od kuće i šta mislite generalno kad je najbolje? Imam par poznanica koje su se odselile, ali uglavnom žive sa deckom pa plaćaju po pola stanarinu plus ne idu na faks već rade od završetka srednje. Ne znam jel se još neko nalazi u slicnom situaciji, nisam pitala drugarice još kako je njima, ali planiram kroz pricu.