80% sam prso, 20% normalan?

Ćao znam da smaram jer mi je ovo treći ili četvrti post vezan za ovo, ali mentalno stanje mi se jako pogoršava.

Hvala svim ljudima ovde koji su mi do sada davali savete i pomagali i trudim se da se uvek vraćam na neke od postova da gledam komentare kao podsetnik. Ali da li ste imali osećaj da vam mozak bukvalno truli? Uz konstantnu depresiju i anksioznost, primetio sam da polako "ludim" ali ko u filmovima. Danas sam imao epizodu u gradu gde sam samo rendom šetao i pričao sam sa sobom naglas pevao neke pesme drao se i umiro od smeha. Boleo me kurac što drugi gledaju i bilo mi je najjače, i ne, nisam bio pod uticajem ničega (iako inače koristim psihoaktivne supstance i znam da su vrv jedna od uzroka). Imam često tako neke napade gde krenem da se gubim i vrištim i generalno u danu ima jako malo vremena gde mogu da samo nađem način da copeujem, a kamoli da uradim nešto na šta sam ponosan. Na terapiji sam i prestao sam da je pijem jer mi nije ništa pomoglo, ali ni psihijatru nisam ovo pričao ovako detaljno da me ne smeste u ludnicu, već sam mu samo pričao o spoljnim faktorima. Imam 20 godina i neki dobri drugari su mi rekli da sam skroz izlapeo. Imam osećaj da mi se onako cepaju žice i da ih je malo ostalo, i to mi ne pomaže u tome da razmišljam o budućnosti.