Nedjelja je. 

Dan za egzistencijalne krize, preispitivanje života i gledanje u strop barem 40 minuta..

Pa evo pitanje:

Što vam je važnije u vezi - kompatibilnost ili kemija?

I da, znam… idealno oboje.

Ali iskreno, kompatibilan možeš biti i s cimerom.

Perete suđe bez svađe, imate iste planove, dijelite režije, oboje volite mir, šetnje i normalnu komunikaciju. Top. Excel tablica od odnosa. Stabilno. Odraslo. Emocionalno regulirano.

I onda sjedite zajedno na kauču i energija vam je kao dva zaposlenika HEP-a na pauzi.

S druge strane, kemija…

Kemija je ono kad te osoba iznervira, uništi ti mir, zbuni ti živčani sustav, ali svejedno izgledaš kao idiot kad ga/ju vidiš.

Potpuno neracionalno. Malo zabrinjavajuće. Vrlo zabavno.

I sad dolazimo do problema.

Uvijek sam davala prednost kompatibilnosti jer mi je to zvučalo pametnije.

Kao:

Bitno je da si odgovaramo.

Bitno je da je stabilno.

Bitno je da možemo pričati.

Bitno da izvana sve izgleda savršeno.

Pa naravno da možemo pričati, mogu i s poštarom pričati 20 minuta.

A opet, kemija bez ikakve kompatibilnosti je doslovno karta za emocionalni kaos.

To je onaj odnos gdje vam astrologinja kaže - jako jaka povezanost, a frendice /frendovi - stisni taj block.

Sve više mislim da prava kemija između dvoje ljudi ipak nije nešto što možeš racionalno nadomjestiti kompatibilnošću.

Jer kad nema toga… nekad odnos izgleda zdravo na papiru, ali mrtvo u stvarnosti.

Zanima me kako vi gledate na to?

Što vam je važnije?

I je li itko stvarno našao oboje ili je to urbana legenda poput jeftinog stana u Zagrebu?

Sve je bilo zdravo, stabilno. I potpuno mrtvo.