Jesu li dejting aplikacije izgubile svrhu?

Prvenstveno me zanimaju iskustva drugih zena. Najvise koristim Tinder jer mi se cini da ima najvise korisnika. Preferiram upoznavanja uzivo, ali iskreno nemam previse vremena niti drustvo za izlaske, vise manje mi se sve svodi na posao i treniranje, radim ponekad i nocne i vikende i nemam puno vremena za upoznat nekog uzivo. Dejting aplikacije su mi jedina realna opcija.

Po pricama starijih kolegica sa posla, one imaju stvarno pozitivna iskustva, neke su po dolasku Tindera prije 10ak godina na njemu upoznale muzeve, nasle dugogodisnje veze i stvarno ima masu primjera. Moje iskustvo danas, kao zene od 26 godina je razocaravajuce. Imam oke profil, vise slika mene, slike hobija i u opisu iskreno navodim sta trazim i jasno definiram da trazim dugorocnog partnera. Lajkam samo one sa istim interesima i ciljevima. Matcheva imam, al ajmo rec da ce ih se pola svejedno samo probat uvuc u krevet, iz dobrog dijela ces morat izvlacit informacije jer nemaju apsolutno nikakve komunikacijske vjestine i ostane ti nekih 10% likova sa kojima mozes normalno pricat. Dok ne izades van pa se dejt pretvori u razgovor o bivsoj, politici, kocki ili se opet ispostavi da zele u krevet na prvom dejtu. Onda se naljute kad odes 🤣

Ocekujem rant na mene da sam prezahtjevna iako ne mislim tako. Trazim lika u svojoj ligi i jasno definiram kriterije do kojih drzim. Jesu starije generacije bile direktnije od danasnjih? Znali sto traze, postovali tudje vrijeme, granice? Danas imam dojam kao da se svi pretvaraju, glume, koriste aplikacije za ego boost i slicno. Nedostaje iskrenosti, spontanosti. Ima li netko od vas da je tamo nasao ozbiljnog partnera u rasponu godina 25-30? Ili su svi dobri nasli curke uzivo? 🤣