Sta mislite o ovakvoj simpatiji?

Ima lik u mom rodnom gradu koji mi se umjereno dopada. Privlacan je ovako, samo da se malo vise sredi( zapusteno izgleda malo). Poznajem ga duzi niz godina, ali nikad nismo bili nesto bliski. Mislim da je on i pokusavao na svoj nacin da mi pridje. Nasi razgovori su uglavnom bili preko interneta. Uzivo, duboko je nesiguran u sebe, niskog samopouzdanja. Jednom prilikom sam naletela na njega i njegovog druga, njegov drug mi se nabacivao dok on nije mogao ni u oci da me pogleda, cak nije mogao da razgovara sa mnom normalno. Kad kazem normalno, odnosi se na prirodnu radoznalost osobe za drugu, postavljanje pitanja i slc, samo je cutao. Pored toga se i kocka. On cak nema nikakve zivotne ciljeve, zavrsio treci stepem i u fazonu je samo ce se zaposliti, a ja idem u drugi grad zbog studija. Kad smo izasli jednom, osecala sam da imam dominaciju nad njim. On je konstantno pusio, izbegavao pogled i ja sam vodila nasu konverzaciju. Sad dok opisujem sve shvatam da njemu treba psihoterapeut i da od toga nema nista.