Zašto reditori dominiraju sa objavama kako su propustili mladost/ljubav/život, nevini su, nemaju devojku/socijalne veštine itd?

Pod reditori mislim uglavnom na muškarce koji najčešće pišu takve objave (tipa nevin sam sa 35 godina ima li nade za mene, nemam prijatelje, autističan sam, promašen život/mladost, nemam iskustva u ljubavi itd.)

Kako to da baš muškarci najviše pišu ovakve stvari, a ne žene? I zašto baš na reditu? Da li je to posledica autizma, nedostatka socijalizacije ili sedenja za kompjuterom?

Šta sprečava mlade reditore da se ludiraju po gradu uz muziku Dejana Cukića kao i ostala omladina?

Možemo i svi autistični reditori zajedno da se okupimo negde u gradu i da se ludiramo uz glasnu muziku.